PEDESET
NIJANSI
OD
ROZE
NIJANSI
OD
ROZE
U većini slučajeva ostatak slobodnog hlora se određuje kroz rezultate DPD testa „magenta colored“. Metoda je standardno pouzdana i vrednosti se lako projektuju.
Kolorimetrijska metoda N,N-dietil-fenilendiamina (DPD), koju je prihvatila Agencija za zaštitu životne sredine SAD, je najčešće korišćena procedura za određivanje ostataka slobodnog hlora u vodi.
DPD indikator odmah reaguje sa slobodnim dostupnim hlorom — hipohlornom kiselinom ili hipohloritnim jonom — da bi formirao ružičastu boju, koja je proporcionalna koncentraciji hlora. Međutim, neki rezultati DPD testa mogu biti pogrešni jer rezidua monohloramina ometa analizu bez DPD, stvarajući lažno pozitivno očitavanje.
Glavne reakcije za
formiranje hloramina su
predstavljeno u nastavku:
HOCl + NH3 → NH2Cl + H2O
HOCl + NH2Cl → NHCl2 + H2O
HOCl + NHCl2 → NCl3 + H2O
HOCl + NH2Cl → NHCl2 + H2O
HOCl + NHCl2 → NCl3 + H2O
Reagensi bez hlora DPD mogu razviti lažno očitavanje koje se kreće od bledo ružičaste (0,1–0,3 mg/L) odmah do tamno magenta (1,0+ mg/L) tokom vremena, u zavisnosti od toga koliko je monohloramina prisutno u uzorku vode.
HI97711
Prenosivi fotometar sa besplatnim i ukupnim hlorom
HI97711 fotometar sa slobodnim i ukupnim hlorom kombinuje tačnost i lakoću upotrebe u jednostavnom, prenosivom dizajnu. Napredni optički sistem obezbeđuje preciznost laboratorijskog kvaliteta, dok je njegov dizajn prilagođen korisniku lak za svakog korisnika što ga čini savršenim fotometrom za vaše potrebe testiranja kvaliteta vode. Merač HI97711 meri slobodni i ukupni hlor u uzorcima vode od 0,00 do 5,00 mg/L (ppm).
- Nije potrebno vreme za zagrevanje pre merenja.
- Režim uputstva sa jednostavnim instrukcijama korak po korak.
- Koristi ili prah ili tečne reagense koji štede troškove.
IZBEGAVANJE GREŠKE
U VAŠEM ČITANJU
Za određivanje koncentracije hloramina ili kombinovane koncentracije hlora, DPD metoda ukupnog hlora sadrži poseban sastojak kalijum jodid u paketu reagensa sa DPD indikatorom.
Hloramin pretvara jodidni reagens u jod, koji reaguje sa DPD i formira ružičastu magenta boju.
Nakon analize, oduzimanjem rezultata testa slobodnog hlora od rezultata ukupnog hlora dobija se kombinovana koncentracija hlora.
Međutim, ako su rezultati slobodnog hlora lažno pozitivni, proračun je pogrešan.
Kontrolna lista za određivanje ostatka slobodnog hlora:
- Kada dodate svoje DPD reagense bez hlora u uzorak vode, da li reagensi dobijaju bledo ružičastu boju i postepeno se boja intenzivnije razvija?
- Da li čekate 1 minut ili duže da se ružičasta boja dalje razvije, osiguravajući da registrujete više slobodnog ostatka hlora?
- Da li dobijate različite rezultate u narednim merenjima?
- Da li imate evidenciju o prisustvu amonijaka u vašem sistemu vodosnabdevanja i distribucije?
- Da li imate problema sa održavanjem stabilnih ostataka hlora u vašem distributivnom sistemu?
- Da li detektujete miris hlora u tretiranoj vodi?
- Da li je stopa doziranja mg/L hlora mnogo veća od dobijenih slobodnih rezidualnih rezultata?
Ako ste naišli na bilo koju od situacija, možda imate nedovoljnu količinu ostatka slobodnog hlora:
Kombinovani monohloramin ometa DPD analizu slobodnog hlora i stvara lažno pozitivno očitavanje koje je veštački viši od stvarnosti. Uporedite rezultate DPD metode ukupnog hlora sa vašim ostatkom slobodnog hlora, a zatim odredite kombinovani ostatak hlora.
Ukupni ostatak hlora treba da se sastoji od > 85 procenata slobodnog hlora.
DPD test reagensi sa slobodnim hlorom reaguju odmah i ne bi trebalo da im treba vremena da razviju boju.
Prelazak boje na tamniju ružičastu je prvi znak upozorenja o smetnji hloramina!
Prelazak boje na tamniju ružičastu je prvi znak upozorenja o smetnji hloramina!
Da bi se izbegle smetnje kombinovanog ostatka hloramina, potrebno je izmeriti ostatak slobodnog hlora 1 min.
Kontaminacija amonijakom
Amonijak (NH3-N) se može prirodno pojaviti kao zagađivač koji se često nalazi u izvorima podzemnih voda i sezonski se nalazi u površinskim vodama.
Tipični izvori kontaminacije amonijakom u vodi:
- oticanje đubriva
- ispuštanja opštinskih otpadnih voda
(kanalizacija, septičke jame) - propadanje prirodnih naslaga
- izlučivanje azotnih otpadaka
od životinja
Amonijak (NH3-N) se može prirodno pojaviti kao zagađivač koji se često nalazi u izvorima podzemnih voda i sezonski se nalazi u površinskim vodama.
Tipični izvori kontaminacije amonijakom u vodi:
- oticanje đubriva
- ispuštanja opštinskih otpadnih voda
(kanalizacija, septičke jame) - propadanje prirodnih naslaga
- izlučivanje azotnih otpadaka
od životinja
Iako prirodni amonijak ne stvara direktan kozmetički ili estetski problem za potrošače, on deluje kao smetnja u očitavanju slobodnog hlora.
Prisustvo amonijaka (NH3 -N) takođe stvara veću potražnju za hemikalijama hlora i time omogućava veći hemijski otpad i ekonomske gubitke.
Oko 10 mg/L hlora je potrebno da se potroši i uništi 1 mg/L amonijaka-N pre nego što se formira pravi ostatak slobodnog hlora.
Da biste utvrdili uzrok problema, analizirajte sirovu i tretiranu vodu na amonijak:
HI97715
Prenosivi fotometar amonijaka (MR)
HI97715 amonijačni fotometar kombinuje tačnost i lakoću upotrebe u jednostavnom, prenosivom dizajnu. Napredni optički sistem obezbeđuje preciznost laboratorijskog kvaliteta, dok je njegov dizajn prilagođen korisniku lak za svakog korisnika što ga čini savršenim fotometrom za vaše potrebe testiranja kvaliteta vode.
- HI97715 meri amonijak u uzorcima vode od 0,00 do 10,00 mg/L (ppm).
Bez kontaminacije amonijakom u svom vodosnabdevanju, operateri mogu da održavaju optimalne ostatke slobodnog hlora (85 procenata ukupnog ostatka) u svom vodovodnom sistemu, što dovodi do manjeg mirisa hlora.
*Pored monohloramina, prisustvo drugih oksidativnih supstanci takođe može da ometa merenja koja daju lažno pozitivna očitavanja: brom (Br2), hlorid dioksid (ClO2), jod (I2), oksidovani mangan i hrom, ozon (O3).
Autor:
Nives Vinceković Budor
mag.ing.chem.ing.
Nives Vinceković Budor
mag.ing.chem.ing.
Sa vrhunskim instrumentima, dolaze vrhunski rezultati
