Testiranje kvaliteta bazenskih voda

U tretmanu bazena, dezinfekcija ili sanitizacija su suštinskog značaja za oslobađanje bazenske vode od bakterija i kontrolu organizama poput algi koji izazivaju smetnje u sistemima za dotok vode i filtraciju. Postoji nekoliko raspoloživih dezinfekcijskih jedinjenja, uključujući sisteme za doziranje hlora, broma i ozona, od kojih je hlor najčešći.

Hlor

Hlor je snažno oksidaciono sredstvo koje uništava organske zagađivače i bakterije. Hlor se kombinuje sa jedinjenjima koja sadrže azot kako bi se formiralali hloramini, koji će se koristiti samo deo hlora, dok ostatak ostaje aktivan, nastavljajući dezinfekciju.

Kombinovani hlor je količina hlora koja se već reagovala sa jedinjenjima koja sadrže azot. Mnogo je manje efikasan kao dezinficijens nego slobodni hlor. Dodavanje kombinovanog hlora i slobodnog hlora čini ukupni hlor. Rukovodilac kontrole kvaliteta bazenske vode trebalo bi da te\i savršenom balansu gde su slobodan i ukupni hlor proporcionalno jednaki, i na taj način zadržati kombinovani nivo hlora blizu nule. Prisustvo hloramina je nepoželjno zbog karakterističnog „mirisa na bazen“, kao i iritacije očiju i sluzokože izazvane kombinovanim hlorom, poput dihloramina.

Komercijalni hlor za dezinfekciju može biti dostupan u obliku gasa (Cl), tečnog natrijum-hipohlorita ili izbeljivača (NaOCl) ili u čvrstom stanju poput kalcijum-hipohlorita, hlorohidantoina ili jedinjenja hloroaurinske kiseline. Ova jedinjenja, jednom rastvorena u vodi, uspostavljaju ravnotežu između hipohlorne kiseline (HOCl) i hipohloritnih jona (OCl¯). Iako se oba oblika smatraju slobodnim hlorom, hipohlorna kiselina obezbeđuje najjače dezinfekcione i oksidacione karakteristike rastvora hlora. Količina hipohlorne kiseline u hlorovanoj vodi zavisi od pH vrednosti rastvora. Promene pH vrednosti će uticati na ravnotežu HOCl u odnosu na jone vodonika i hipohlorita.

Kao što je prikazano na grafikonu, HOCl opada, a OCl¯ raste kako pH raste. Pri niskom pH skoro sav slobodni hlor je u molekularnom obliku HOCl, a pri pH od oko 7,5, odnos HOCI i OCl¯ je 50:50. Pošto je jonski oblik OCl¯ sredstvo za usporavanje delovanja, a molekulski HOCl je brzo delujući, važno je redovno meriti pH. Prema opštem pravilu preporučuje se pH od oko 7,2 za održavanje uslova dezinfekcije brzog delovanja.

Idealne koncentracije hlora variraju u zavisnosti od uslova u bazenu. Hlor se “lomi” kada se izlaže UV zračenju. Kako bi se stabilisao hlor u prisustvu UV zraka, često je potrebno dodati cijanuričnu kiselinu, kada je reč o spoljašnjim bazenima (otvorenim). Međutim, visoki nivo cijanurične kiseline takođe može sniziti sanitarnu moć hlora.

Brom

U mnogim zemljama je sanitizacija brom je uvedena kao alternativa hloru, iako nije toliko jaka. Prednost broma leži u njegovoj stabilnosti na višim temperaturama (pogodno za grejane bazene i jacuzzi kade), kao i njegovoj održanoj moći dezinfekcije pri većim pH. Štaviše, između broma i azotnih jedinjenja postoji vrlo malo reakcija, a neprijatni mirisi i probleme sa iritacijom oka se ređe javljaju. Glavni nedostatak broma je sporija dezinfekciona snaga, što ga čini manje pogodnim za veće bazene.

Ozon

Ozon je veoma snažno oksidaciono sredstvo koje uništava organska jedinjenja koja teško oksiduju. Omogućuje upravitelju bazena da vrlo efikasno uklanja kombinovani hlor bez čestog osvežavanja velikih količina vode iz bazena. Do trenutka kada voda prođe kroz filter jedinice, ozon je već završio sanitizaciju, a na njega ne utiče nivo pH.

Uglavnom zbog svoje snažne oksidacijske moći povratna voda može sadržati koncentracije ozona u tragovima. Neophodno je znati da je ozon veoma nestabilan, pa da bi se osigurala potpuna sanitizacija vode, hloriranje niskog nivoa ostaje neophodno.

Kalcijum

Poželjno je prisustvo kalcijuma u ​​sistemu kako bi se obezbedilo estiranje na mestima gde je temperatura relativno visoka, kao što u bojlerima i cevima za transport tople vode. Stvaranje kamenca se mora izbegavati jer smanjuje prenos toplote kao i kapacitet pumpe i uzrokuje zamućenost u vodi.

Preporučuje se održavanje vrednosti tvrdoće kalcijuma u ​​opsegu od 200 do 400 ppm kao kalcijum karbonat (CaCO₃).

Alkalnost

Alkalnost je mera ukupne koncentracije alkalnih supstanci, uglavnom bikarbonata, rastvorenih u vodi. Što je veća alkalnost, otpornija je voda na promene pH. Istovremeno, visoko alkalna voda glavni je doprinos pojavi problema prouzrokovanih kamencem kao što su inkrustacija u filtracijskoj opremi, pumpama i cevovodima.

Preporučuje se održavanje vrednosti alkalnosti u opsegu od 80 do 125 ppm kao kalcijum karbonat (CaCO₃).

pH

pH vode važan je faktor jer se pri nižim nivoima pH brzina korozije povećava. Ako su vrednosti alkalnosti dovoljno visoke, neće biti teško kontrolisati pH. Većina rukovodilaca bazena radije drži pH između 7,2 i 7,4 kako bi najbolje održali niske stope korozije i dovoljnu aktivnost hlora.

Temperatura

Mikroorganizmi brže rastu na višim temperaturama, tako da je potreban nivo sanitacije bazenske ili SPA vode u velikoj meri zavisan od temperature vode; ovo se posebno odnosi na grejane bazene i banje. Opšte pravilo je da se za svako povećanje temperature vode od preko 5 ° C za 5,5 ° C koncentracija potrebnog sredstva za dezinfekciju udvostruči.

ORP (Redoks potencijal)

Dok je slobodni hlor mera količine dostupnog hlora koji se nalazi u bazenskoj vodi, druga svojstva vode mogu uticati na sposobnost hlora da pravilno dezinfikuje. Dovoljna koncentracija slobodnog hlora može biti prisutna u rastvoru, ali na osnovu određenih svojstava možda neće biti efikasan dezificijens. Oksido-redukcioni potencijal (ORP) direktno meri koliko je jak oksidacioni potencijal u rastvoru i na taj način određuje efikasnost sanitizacije. Dva bazena s istom koncentracijom slobodnog hlora mogu imati potpuno različite ORP vrednosti na osnovu pH, koncentracije cijjanurične kiseline i temperature. Stoga je ORP najbolji pokazatelj efikasnosti sanitizacije bazena ili SPA voda. Iako optimalne koncentracije variraju u zavisnosti od tipa sredstva za dezinfekciju, nivo ORP treba da se održi iznad 650 mV u bazenenskim vodama tretiranim hlorom, bromom ili jodom.

The Water Balance and Langelier Index

Karakteristike vode u bazenu moraju se održavati u uravnoteženom stanju kako bi se izbegli brojni problemi. Merenje određenih promenljivih je izuzetno važno da se predvidi da li je voda korozivna ili će prouzrokovati pojavu kamenca.

Indeks zasićenosti koji je razvio dr. Vilfred Langelier široko se koristi za predviđanje ravnoteže vode u bazenu. Predstavlja procenu sposobnosti rastvora da rastvara ili taloži naslage kalcijum-karbonata. Poželjno je da se određeni nivo taloga izoluje u cevima i bojlerima od kontakta sa vodom. Kada se ne formira zaštitni sloj, voda se smatra korozivnom. S druge strane, previše taloga može prerasti u skaliranje i inkrustaciju cevi. Prilikom tretmana i nadzora vode u bazenu, upravnik bazena mora osigurati da se parametri poput alkalnosti, tvrdoće i pH pažljivo prate pored saniranja hemikalija.

Langelier-ov indeks je moćan alat za izračunavanje vodenog bilansa i predviđanje problema sa korozijom ili skaliranjem. Teoretski, LI vrednosti nula ukazuje na savršene uslove vode za bazene. ako LI>0, prisutna je pojava kamenca i ako je LI<0 voda je korozivna i veoma iritirajuća. Odstupanja od ±0.4 su prihvatljiva.

Langelier-ova formula: LI = pH + TF + HF + AF – 12.5

Gde je:

LI = Langelier-ov Indeks (takodje poznat i kao indeks saturacije)

pH = pH vode

TF = temperaturni faktor

HF = faktor tvrdoće, log (Ca tvrdoća, ppm kao CaCO)

AF = faktor alkalnosti, log (alkalnost, ppm kao CaCO)

Kako biste izračunali tačan Langelier indeks vode, koristite referentne tablice indeksa vode.

Za većinu bazena, voda je balansirana ako:

• Vrednost pH se održava unutar preporučenih raspona pH 7. 2 – 7. 6

• U idealnom slučaju, alkalnost treba da se održava u rasponu od 80 – 125 ppm

• Tvrdoća kalcijuma treba da se održava u rasponu od 200 do 400 ppm.

Da biste izračunali vodeni bilans, potrebno je izmeriti tri parametra; tvrdoću, alkalnost kalcijuma i pH. Pronađite faktor tvrdoće i alkalnosti u referentnim tabelama.

Temperatura vode se, uglavnom, održava između 24 ° C i 34 ° C. Pod pretpostavkom da se temperatura održava u tim granicama, može se koristiti prosečna vrednost ili 0,7.

Multiparametarski fotometar za testiranje bazenskih i SPA voda

Navedeni parametri mogu se meriti s jednim instrumentom: HI83326 Fometometrom za bazene i SPA. Ovaj fotometar sadrži inovativni optički sistem koji koristi LED, uskopojasne interferencijske filtere, fokusirajuće sočivo i silicijumski fotodetektor za merenje apsorbancije i referentni detektor za održavanje konzistentnog izvora svetlosti, osiguravajući tačna i ponovljiva fotometrijska očitavanja svaki put.

BL121 kontroler za bazene i SPA

BL121, kontroler za bazene je kompletan sistem dizajniran za održavanje kvaliteta vode i za dezinfekciju bazena i SPA centara. BL 121 je dostupan u 2 konfiguracije Osnovna verzija je in-line model koji omogućava direktnu ugradnju sondi i hemijskih injektora u postojeće cevovode. Druga verzija je verzija na ploči sa bypass protočnom ćelijom. Bypass protočna ćelija omogućava kalibraciju i održavanje sonde bez gašenje recirkulacionih pumpi. Dodatne karakteristike BL121 uključuju LED indikatore za doziranje, status merača, prikaz grafikona u realnom vremenu, programibilne alarme i zaštitu lozinkom.